Опис

Oво није збирка раздраганих прича, прича које доносе „инстант радост“. Напротив. Овде је прича о јегуљи Мимију који је опседнут електрицитетом и сања о томе да постане електрична јегуља. Ти га снови одводе до Атлантика, али га истовремено одводе и од јегуље Стојанке, чију љубав није примећивао. Наравно, у Атланском океану се није домогао „електричних моћи“. А када се сетио Стојанке и када је почео да му недостаје мирис доручка који му је Стојанка редовно спремала, схватио је да ју је засвагда изгубио. Слично је прошла и речна шкољка Александра, која је чезнула само за једним: за отменим бисером који су кадре да стварају морске шкољке. Завршила је у рибарској мрежи. Златна рибица Ксенија је, после много мука, побегла из акваријума, али уместо у океану – завршила је у бари, то јест језерцету у Жабљој долини.

Дакле, ово је збирка чежњивих прича, прича које не охрабрују немогуће жеље, прича које на један нежан начин уче децу да не покушавају бити оно што нису, већ да уживају у ономе што јесу и да се својим особинама диче. У времену у којем сви можемо постати хероји (бар нас тако медији и околина охрабрују) Жабља долина предочава деци лепоту живота какав јесте и какав је могућ. Живота који нас често тишти и досадан нам је, баш као што је јегуља Стојанка била досадна Мимију, али је наш – опипљив и далеко лепши од онога каквим га доживљавамо.