Андрићево занимање за лик и дело Вука и Његоша, стамених стубова српске културе, протезало се, једнаком снагом и интензитетом, дуж читавог пишчевог живота. О овоме сведочи и значајан број надахнутих есеја које је нобеловац оставио за собом поводом почасног места које поменуте личности заузимају у ризници српске културне баштине. Премда се са вуковском и његошевском традицијом упознао још у раном детињству, Андрић је и као зрео стваралац остао веран њиховом језичком коду. Стога смо у овој књизи објединили петнаест есеја у којима је нобеловац, нагнут над стваралаштвом и преписком својих језичких узора, изрекао кључне мисли и изнео врле закључке који и данас звоне непролазном снагом и суштином.
1.290,00 РСД
Нема на залихама
