„Била нам је Тетка, од кад памтимо за себе. Тако смо је ословљавали, ми, њене сестричине и сестрићи. Тетка и ништа више. А толико много нам је пружала љубави, пажње и доброте, пленећи милоштом. Била нам је весник дечје радости и док нисмо научили да читамо и спознали да она није обична сестра наших мајки, већ неко посебан, велика песникиња Десанка Максимовић. Ништа се није у нашим главицама тада променило, остала је Тетка…”
1.890,00 РСД
26 на залихама
„Била је и остаје несвакидашња, необична, чак помало тајанствене једноставности. Колико год често били уз њу, изнова и изнова је збуњивала привидном провалијом између живота обичног људског створа и неуморног творца песама и књига. Није, просто речено, давала повода да је доживљавамо као славну личност; била нам је, и кад смо стасали до зрелог доба и даље, наша и само наша Тетка. Вечито је питање шта надахњује велике уметнике и дарује их енергијом заноса стваралаштва. Мислимо да је њена поезија имала два извора, примордијалне снаге првих сећања људске врсте. Први је љубав, најстарија емоција, рођена и пре оног другог – уздизања до свести шта нас окружује и обликује и јесте срце живота, природа. Љубав и природа су извори живота и радости људске и то је било врело Теткине поезије. Била је више од распеване поетесе, суштински философ песме и философ песништва. Прошло је 120 година од рођења у Рабровици и више од столећа како је испевала прве стихове у митској Бранковини. Већ четврт века не тече река њених стихова. Време лети, песме остају постају народно благо, а тако је и са породичним сећањима. Није била мајка, али мајчински јој је осмех и брига увек лебдео над сестричинама, снахама и њиховом дечурлијом, питајући, увек, да ли вас мужеви воле и да ли је љубав истинска. Со њеног живота и поезије – љубав. Осећај захвалности за једно несвакидашње детињство изродио је замисао о издању песама по избору чланова породице. Подухват заједнички, а истовремено и лични. Бирали смо стихове из срца, не мерећи их метром науке о књижевности. Једино мерило била је љубав према Тетки, према заједно проживљеним деценијама. На почетку збирке груписане су нама најдраже песме, а потом смо издвојили оне које су, по нашем мишљењу, обележиле сваки стваралачки период. На крају, у питању је више од лирског присећања – ова збирка је испуњавање мисије. Тетки је од свих признања и награда било драже да јој стихови стигну до читалаца и њихових срца. Верујемо да ће и ова збирка бити посланица радости, љубави, животу и природи, ономе што је била и живела, певајући, Десанка Максимовић.”
Сестричине и сестрићи Десанке Маскимовић
