Опис

Свако ко се упусти у подучавање убрзо схвата како му академска знања из одређене области нису довољна ако не зна начин на који ће та знања пренети; штавише, обично је лакше поднети некога ко зна мање, али је вешт у подучавању, од онога ко зна много, али је досадан и самом себи. Уз добро познавање научне области потребне су још и специфичне вештине – управљање одељенским процесима и способност да се други подстакну на учење. Те се вештине најчешће сврставају у две шире групе: комуникацијске вештине – умеће рада са ученицима, разумевање и мотивисање ученика и концептуалне вештине – уочавање проблема, идентификовање могућих решења и вредновање истих, доношење одлука.

Психологија образовања обухвата проучавање управо тих социјалних и концептуалних знања и вештина које су потребне за подстицање ученика на учење и постизање жељених исхода учења. Она се притом, као примењена психолошка дисциплина, ослања на научна сазнања развојне, когнитивне и социјалне психологије. Поштујући правила игре научне анализе, психологија образовања настоји да систематским опажањима опише и објасни везу између учења и подучавања у образовној средини, препозна односе и смер узрочне повезаности међу појединим феноменима, изгради теоријске моделе који ће омогућити предвиђање, а тиме и ефикасније планирање и контролисање исхода образовног процеса.

Главне области психологије образовања систематизоване су у овој књизи тако да свака од њих обухвата по једно поглавље. Након одређења саме дисциплине и описа научне методологије у првом поглављу, у другом следи приказ карактеристика телесног, когнитивног и социо-емоционалног развоја ученика; у трећем је дат опис теорија и процеса учења; у четвртом приказ различитих теоријских приступа мотивацији за учење; у петом повезујемо моделе учења с приступима подучавању. У шестом је дат приказ питања везаних за управљање одељењем и дисциплину, а у седмом се расправља о планирању и евалуацији исхода образовног процеса. У последњем, осмом поглављу, приказани су неки нови, алтернативни приступи подучавању.

Као што нећете ући у учионицу а да вам није сасвим јасно о чему ћете говорити ученицима, тако и свако наше поглавље започиње дефиницијом циљева: шта је то што ћете знати и умети уколико будете пажљиво прорадили садржај поглавља. Осим изношења чињеница које су важне за остваривање циља, свако поглавље садржи и приказ нацрта бар по једног научног истраживања у тој области – па, ако пожелите да се бавити нечим сличним, погледајте како би то могло изгледати. Ако вас пак занима (само) пракса, потражите оквире под насловом „примена у школи“ или „искуство из школе“.