Вести

11.06.2020.

Писање састава и есеја у пет коракa

Школска година се приводи крају. Почиње распуст који ученици, осим за одмор, могу да искористе за читање, али и за још понешто. О вештинама читања говорили смо у овом тексту, док ћемо се сада позабавити усавршавањем вештина које ће им бити потребне следеће наставне године – писању састава и есеја.

Кључни део ученичког самосталног учења јесте писање задатака, било да је реч о одговарању на питања или о писању састава и есеја на задату тему. Писање задатака подразумева извештавање о новим сазнањима које је ученик стекао школским или самосталним учењем, односно вежбањем неке процедуре са сврхом постизања аутоматизма.

Осим познавања градива, израда писмених задатака било које врста укључује познавање граматичких и правописних правила, баратање одговарајућим речника и познавање одређених схема које се могу користити у објашњавању градива. Пре него што почне да пише, ученик треба да има јасно одређену сврху писања и разрађен план. Разрађујући главне тезе, он мора водити рачуна о томе да опште тврдње и дефиниције поткрепљује примерима, а да закључке изводи из јасно наведених претпоставки. Јасноћи писања посебно доприносе организацијски обрасци текста попут набрајања, класификације, упоређивања и контраста, као и одређивање временског следа догађаја.

Подучавање у писању може се сврстати у три категорије:

Слободни приступ – у писању доминира ученик са својом иницијативом у тражењу објашњења и помоћи од наставника и других ученика. Дакле, ученик без ограничавајућих упутстава слободно ствара текст.

Презентацијски приступ – у подучавању доминира наставник који на традиционални начин, кроз излагање, објашњава структуру текста и каратктеристике, даје прецизна упутства за писање и на крају детаљно коригује текст.

Интеракцијски приступ – наставник са учеником расправља о сврси, садржају, начину писања и дискутује са ученицима о задатој теми. Уместо потпуно слободног писања, ученици раде у малим групама на специфичним краћим задацима, вежбама, о којима међусобно расправљају.

Упоређујући ова три приступа, установљено је да интеракцијски приступ доводи до три пута већег побољшања у писменом изражавању од слободног писања, а до четири пута већег побољшања у односу на презентацијски приступ.

План за састав и есеј у пет корака

Квалитет задатка се може знатно побољшати ако ученици претходно увежбају план писања. То, на пример, може бити план за састав и есеј у пет корака.

Ево директних упустава које можете дати својим ученицима:

  1. корак: Одлучи која је главна тема састава или есеја и напиши је у једној реченици. Затим одлучи коме ту поруку желиш пренети. Напиши прву реченицу којом желиш да привучеш пажњу.
  2. корак: У другом одломку наведи неки пример или податак којим ћеш објаснити или поткрепити оно што се од тебе тражи у задатој теми. Размисли да ли су сви појмови јасни онима који ће читати твој задатак. Ако мислиш да нису, дефиниши их и објасни шта под њима подразумеваш.
  3. корак: У трећем одломку додај још један доказ или пример који поткрепљује задату тему, било да је реч о писању састава или есеја.
  4. корак: У четвртом одломку покушај да изнесеш и трећи разлог због којег мислиш да је оно што пишеш значајно. Ако га не можеш пронаћи, још једном размисли да ли си одговорио на задатак.
  5. корак: У последњем одломку укратко понови тему. Поново се стави у положај оних који ће читати састав или есеј. Могу ли они пратити ток твог размишљања? Јеси ли сигуран да си примерима и подацима добро заступао и образложио своје мишљење о задатој наставној теми? Ако имаш неких недоумица или мислиш да су могућа и друга виђења, наведи их.

Извор: Како развијати вештине подучавања

Додај ме на листу чекања Обавестићемо вас када артикал буде на стању.